Svako od nas vatreni je ambasador načina života koji je odabrao. I ma koliko se činio da jeste, odabir nikako nije svestan. Još od malih nogu rastemo i razvijamo se u grupi ljudi koja nas okružuje. Tako učimo kako da se ponašamo, okolina nam govori šta je dobro, a šta loše i suptilno ali jako u nas ukorenjuje vrednosti koje i sama neguje.
Odgovornost…
I baš kao što okolina oblikuje nas a da toga nismo svesni, tako i naše ponašanje oblikuje neka druga ljudska bića koja svoje vrednosti grade fotokopirajući naša ponašanja na nesvesnom nivou. Zbog toga svaki naš postupak, izbor, izgovorena reč pa čak i samo pomišljena sa sobom nose dve velike odgovornosti:
- odgovornost za sopstveni rast i razvoj – jer ono što danas mislimo, sutra ćemo raditi a prekosutra postati i
- odgovornost za rast i razvoj nekog drugog bića u okolini – bića koje nas posmatra potencijalno kopirajući to u vrednosti u koje će izrasti.
Imanuel Kant je u svom kategoričkom imperativu to vrlo jednostavno rekao:
Postupaj uvek prema onom principu koji bi mogao da bude jedan opšti zakon za sve. - Ili još jednostavnije, ako želiš da ti se ljudi smeše, smeši se i ti njima, postavi opšti zakon svojim ponašanjem.
Počni(mo) od sebe!
Podignut papirić sa ulice, pomoć onome kome zatreba, osmeh, iskreno izgovoreno “ dobar dan” ne čini samo dobro onome koji to čini, već i potencijalno utiče na drugog čoveka da promeni svoj način razmišljanja i posledično vrednosti koje gradi. Svako od nas je odgovoran za stanje društva u kojem živi i trenutak u kome svako pojedinačno oseti da to nije fraza već način života (zarazan način života) svima će nam biti bolje pa makar u najužem okruženju. A nije li to ono odakle sve počinje?
Tekst je inspirisan videom:
(Link: http://www.youtube.com/watch?v=PT-HBl2TVtI)
