Da li sam (dovoljno) dobar primer sebi i drugima?

Svako od nas vatreni je ambasador načina života koji je odabrao. I ma koliko se činio da jeste, odabir nikako nije svestan. Još od malih nogu rastemo i razvijamo se u grupi ljudi koja nas okružuje. Tako učimo kako da se ponašamo, okolina nam govori šta je dobro, a šta loše i suptilno ali jako u nas ukorenjuje vrednosti koje i sama neguje.

Odgovornost…

I baš kao što okolina oblikuje nas a da toga nismo svesni, tako i naše ponašanje oblikuje neka druga ljudska bića koja svoje vrednosti grade fotokopirajući naša ponašanja na nesvesnom nivou. Zbog toga svaki naš postupak, izbor, izgovorena reč pa čak i samo pomišljena sa sobom nose dve velike odgovornosti:

  1. odgovornost za sopstveni rast i razvoj – jer ono što danas mislimo, sutra ćemo raditi a prekosutra postati i
  2. odgovornost za rast i razvoj nekog drugog bića u okolini – bića koje nas posmatra potencijalno kopirajući to u vrednosti u koje će izrasti.

Imanuel Kant je u svom kategoričkom imperativu to vrlo jednostavno rekao:

Postupaj uvek prema onom principu koji bi mogao da bude jedan opšti zakon za sve. - Ili još jednostavnije, ako želiš da ti se ljudi smeše, smeši se i ti njima, postavi opšti zakon svojim ponašanjem.

Počni(mo) od sebe!

Podignut papirić sa ulice, pomoć onome kome zatreba, osmeh, iskreno izgovoreno “ dobar dan” ne čini samo dobro onome koji to čini, već i potencijalno utiče na drugog čoveka da promeni svoj način razmišljanja i posledično vrednosti koje gradi. Svako od nas je odgovoran za stanje društva u kojem živi i trenutak u kome svako pojedinačno oseti da to nije fraza već način života (zarazan način života) svima će nam biti bolje pa makar u najužem okruženju. A nije li to ono odakle sve počinje?

Tekst je inspirisan videom:
(Link: http://www.youtube.com/watch?v=PT-HBl2TVtI)

 

Posted in Razvoj | Tagged , | Leave a comment

Mladi i istinski veliki rastu zaJEDNO!

Većina ljudi se rađa sa potrebom da stvara i radi i da kroz te aktivnosti pronalazi i razvija sebe. Kažem većina zato što je ponekad ta urođena potreba vrlo dobro prikrivena  društvenim i ekonomskim okolnostima u kojima se pojedinac razvija.

Upravo zbog društvenih i ekonomskih faktora mnogi bi danas mogli reći da Srbija nije najpovoljnije tlo za razvoj mladih ljudi u sferi biznisa. To potvrđuje i stopa nezaposlenosti među radno sposobnom populacijom do 25 godina starosti unašoj zemlji koja iznosi čak 50%. Mnogi (od nas) su mišljenja da su nepotizam i stranačka pripadnost najdeblje stavke
svakog CV-a.

Međutim, svojim mišljenjem i ličnim primerom mogu sa sigurnošću tvrditi da nije sve baš tako crno… Continue reading

Posted in Razvoj | Tagged , , , | 9 Comments

Da li znaš zašto živiš?

“U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost.”  Radomir Konstantinović, Filosofija palanke

Nemojte misliti da ste pošteđeni duha palanke ukoliko ste rođeni u velikom gradu. Palanka u ovom slučaju nije malo mesto u kome se svi poznaju, ona je duh, način razmišljanja koji pojedinca ukalupljava u određeni način razmišljanja i ponašanja okruženja u kome se nalazi.

Da li ste se ikada zapitali koliko ste kao individua slobodni? Slobodni da mislite, pre svega, jer slobodu misli prati sloboda ponašanja. Koliko je ono što mislite vaše? Koliko puta se zapitate „Zašto je to tako?“. Zašto je nešto društveno prihvaćeno i postoji li drugačiji način? Ako ne znate za eksperimet o majmunima i banani, pročitajte ga ovde i razmislite o stvarima koje svakodnevno radite samo zato što se tako rade.

Ne morate nikome da kažete ako još niste spremni biti drugačiji, jbg sramota je; to se ni danas ne prašta baš kao što se nije praštalo u srednjem veku. Continue reading

Posted in Obrazovanje, Samo moje | Tagged , , , | 24 Comments

Vanvremenska knjiga

Nije bila najupadljivija, niti najveća na polici. Nije bila ni jarkih boja.

Pored nje ležalo je dosta knjiga. Sve su se borile ispuniti svrhu svog postojanja i vrištale su svojim novim, drečavim koricama privlačeći pažnju kao prvačići u klupama željni dokazivanja pred učiteljicom.

No, ja sam izabrala baš nju. Ne znam kako. Iz prve nisam čak ni mogla pročitati naslov koliko je korica na tom mestu bila izguljena. Izvela sam svoj mali ritual- nasumice je otvorila, pročitala par redova, pomirisala i donela odluku o čitanju.

Bila je teška ta njegova knjiga. I, priznajem, nisam je lepo shvatila tada. Bila sam mala. Ali joj se vraćam stalno.

On je, znate, bio drugačiji. No, kako epitet drugačiji neretko implicira negativnu konotaciju biću dovoljno smela da na njegovo mesto s pravom postavim -slobodan. Bio je slobodan pred drugim i pred sobom. Radio je šta je voleo.

A znate, to breme slobode i različitosti nije lako nositi. Ni ovde ni tamo. Na poslednjoj praznoj strani one male, neupadljive, ali teške knjige našla sam stihove koji su o tome posvedočili. Tuđe stihove, ali itekako njegove.

Vrata škrinuše…
O, duše! O mila seni!
O, majko moja! O, blago meni!
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtaše grudi,
Mnogo mi srca cepaše ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo grešio
I s hladnom smrću sebe tešio;
Mnogu sam gorku cašu popio,
Mnogi sam komad suzom topio…
O, majko, majko! O, mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video!…
Il’ možda misliš: Ta dobro mu je,
Kad ono tiho tkanje ne čuje,
Što pauk veze žicom tananom
Nad onim našim crnim tavanom,
Među ljudma si – među bližnjima -”
Al’ zlo je, majko, biti međ njima!
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laž se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo služi,
A nevera se sa njima druži…
O, majko, majko, svet je pakostan -
Život je, majko, vrlo žalostan…  [Đura Jakšić, Ponoć]

U jednom danu sve je nestalo. Raspršila se sva ta sloboda. Dosta ljudi je plakalo. Ja sam zaplakala tek kad sam videla kako baka tužno plače. Sad samo ponekad krišom zaplačem oko ovog datuma. Autor te njegove knjige [Fridrih Niče] rekao je da kad neko umre ne žalimo za njim već za onim delom sebe koji u tom trenutku gubimo i za svim onim mogućnostima koje nam se gase. Možda je mogao da sačeka da porastem pa da pričamo o snu koji je živeo, ali ne, to ne bi bio taj san. Ostavio me je da tako slučajno saznajem iz rukopisa i njegovih knjiga. Ima dosta čari i u tome.

Mama kaže da smo isti. I u fizičkom i u mentalnom sklopu. Valjda zato što je ne slušam ništa. Ali znam da nosim njegovo ime i njegovu knjigu, više mi ništa i ne treba.

[30.7.1956.-1.7.1999.]

Posted in Samo moje | 7 Comments

Ukratko: Proactive2011

Koliko puta zastanemo ispred osećaja, danas, kada svi oko nas žure opsednuti nimalo laganim zadatkom -da donesu nešto kući?

Koliko doživljaj stavljamo ispred samog događaja i kvantifikovanja istog?

Vrlo retko, pa tako često zalutamo u džungli zvanoj život, duhom odsutni.

Šta više, kao što se čovek, božanski rasejan i utonuo u sebe, kome je časovnik- označujući podne- svom silinom sa 12 otkucaja zatutnjao u ušima, odjednom budi i pita: “koliko je to zapravo časova otkucalo?” isto tako i mi ponekad trljamo posle uši i, u čudu, posve zbunjeni pitamo: “šta je zapravo to što smo doživeli?” a takođe: “ko smo mi zapravo?” i brojimo, posle- kao što rekoh, svih 12 treperavih otkucaja časovnika, koji čine naš doživljaj, naš život, naše biće- i avaj (!) grešimo u tom brojanju… Mi neminovno sebi ostajemo strani, mi sebe ne razumemo, mi moramo sebe da brkamo sa drugima, za nas večno važi tvrdnja : “svako je najudaljeniji od sebe”- s obzirom na nas same mi nismo nikakvi <<saznavaoci>>. [Niče, F. Genealogija morala] Continue reading

Posted in Obrazovanje, Putovanja | Tagged , , , | 3 Comments

Konferencije, kako obići i zašto?

Od oktobra prošle godine bila sam u prilici da posetim (rekla bih) 9 konferencija mahom iz oblasti PR-a i online PR-a u Srbiji i regionu. Sada, kada se osvrnem, nije mi sasvim jasno kako mi je to pošlo za rukom, ali verujem da je ključni odgovor želja i luuudačka sreća- jer kad nešto zaista jako želiš ceo Kosmos se potrudi da to tako i bude.

Znam, uvek postoje i uvek će postojati izgovori nemam para/vremena, ali izgovori najčešće isplivaju onda kada nemaš snage da iznedriš rešenje, zar ne? Evo i odgovora skepticima- ukupan novac utrošen za put (i kotizacije) za ovih 9 konferencija (a nisu sve bile u Beogradu) iznosio je koliko cena karte u jednom pravcu do Sarajeva ~20 e ( kući sam se vratila zahvaljujući dragoj Danijeli L.). Kotizacije nisam plaćala zato što sam bila gost ili sam volontirala- nosila mikrofone i informacije, pakovala fascikle, smeškala se- ne zvuči teško, a kada znate zašto ste tu još je bezazlenije.

Dosta sam toga dobila. A malo šta izgubila. U međuvremenu sam uspela da položim 6 ispita, izlazila sam, pevala na karaokama, igrala na stolovima, sedela u travi, pokušavala da sviram gitaru i dopuštala boljima da to čine umesto mene, družila se, zaljubila, odljubila i ponovo zaljubila (mislim <shy>). A upoznala sam i dosta novih dragih ljudi koje ne smem ni pomisliti nabrojati.

Politički rečeno (čitaj: M. Cvetkovićevski ) neke konferencije su bile sjajne, neke prosečne, a našla se i jedna daleko ispod proseka, ali ono što je zajedničko svima njima je izvanredno iskustvo i mreža ljudi.

Za dva dana idem na Proactive , još uvek nisam sigurna kako, ali stvari su oprane i čekaju biti položene u kofer, ne brinem se, jubilarna 10-ta konferencija mora opravdati moja očekivanja.

Došla sam do kraja, sve vreme izbegavajući pobrojavanje i analizu svake ponaosob, ali, kao što vidite, nisam izdržala te sam spomenula predstojeću jubilarnu, a kada se piše o 10-oj ne sme se izostaviti ona od koje je sve počelo – PRilika, koja mi je naročito draga, možda ne toliko racionalno koliko emotivno zato što je prva u nizu (da, baš kao i ono). I dan danas spavam i ponekad trčim u toj majici :)

Izletela sam se sa konferencijama, ali imena čvrsto držim za zubima jer to je uvek bila nezahvalna rabota, neko se zagubi pa se ljuti. Ljudi kojima sam zahvalna na podršci to već osećaju i bez mention-a u postu. Napomena br. 2 za skeptike (ili, na žalost rušenje još jedne predrasude)- ni sa kim nisam morala da spavam.

Zaključujem trash rečenicom: Sve se može kad se hoće!



Posted in Obrazovanje, Putovanja | Tagged , , , | 12 Comments

Povratnički post- M. Selimović

Dosta sam razmišljala, slabo pisala, ali jako mnogo čitala.

Stoga sam rešila da ovaj post posvetim velikom misliocu citirajući njegove reči.

,,A meni se čini da je strah najveća sramota ovog svijeta, i najveće poniženje čovjekovo. Izmahnut je nad njim, kao bič, uperen u grlo, kao nož. Čovjek je opkoljen strahom, kao plamenom, potopljen njime, kao vodom. Plaši ga sudbina, plaši ga sutrašnji dan, plaši ga vladajući zakon, plaši ga moćniji čovjek, i on nije ono što bi htio biti, već ono što mora da bude. Umiljava se sudbini, moli se sutrašnjem danu, poslušno ponavlja zakon, ponizno se smiješi mrskom moćnom čovjeku, pomiren da bude nakazna tvorevina sačinjena od straha i postajanja.” Meša Selimović, Tvrđava

Posted in Obrazovanje, Samo moje | Tagged , , | 5 Comments

Mladi Kosova i Srbije, LinKS

Ima li svrhe vraćati se prošlosti kada je ravnodušna prema našim rečima, kajanjima i novim mišljenjem?

Ima li uopšte smisla sećati se nečeg ružnog na šta ne možemo uticati?

Ima jedino ako smo spremni da naučimo lekcije i te greške više ne ponovimo.

Čini mi se da mnogi to zaboravljamo te uzalud rasipamo energiju lupajući glavom o zid s namerom da nešto ispravimo. Gotovo je! Najlepše primere u kofer, pod mišku i put pod noge gradeći sigurne puteve budućnosti u sadašnjosti. Continue reading

Posted in Država, Putovanja | Tagged , , , , , , | 11 Comments

Ko je odgovoran Srbijo?!

26h bez vode nečijom greškom.

Isečeni kablovi kablovske, opet greškom u traženju priključka za vodu.

Već danima se trudim i napinjem iz petnih žila napisati nešto lepo o zemlji Srbiji, ubrzo potom demantuje me Rekonstrukcija koja pljune u lice svakog građanina sa pozitivnim IQ-om (ovde se u više navrata pokazalo da mogu biti pronađene endemske vrste negativnog koeficijenta inteligencije), Dvor, najava na Prvoj za novi rialiti,… Continue reading

Posted in Država | Tagged , | 3 Comments

Rekonstrukcija ili izvlačenje iz šešira?!

Kada se baci pogled na nove nazive ministarstava dobija se utisak da je sednica izgledala kao izvlačenje parova za grupe timova u Ligi šampiona na čelu sa frivolnim Cvetkovićem. Continue reading

Posted in Država | Tagged , , , | 2 Comments